На "Шта је нерешено у бакари?" одговара кратак поглед на рунду. Бакара је игра картама у којој играч не доноси скоро ниједну одлуку: бира једино на коју руку улаже. Остало одређују правила, од вредности карата до треће карте. Зато се игра брзо научи, а грешке у њој нису грешке у игри, него у избору опкладе и у дужини сесије.
Шта значи девет у бакари? То је природни збир, најбољи исход прве две карте, а одмах иза њега је осам. Чим нека рука одмах добије осам или девет, дељење стаје и нико више не вуче. Две деветке у бакари, једна код играча и једна код банкара, доносе нерешен исход: улози на обе руке остају на столу, а опклада на нерешено добија. Која су правила бакаре за друге збирове, одређује то чија је рука, играча или банкара.
Вредност карата у бакари је једноставна: ас вреди један, карте од двојке до деветке носе број са свог лица, а десетка и слике не вреде ништа. Колико вреди десетка у бакари, пита скоро сваки почетник, јер у другим играма носи пуну вредност. Вредност руке у бакари је последња цифра њеног збира: седам и осам дају петнаест, а рука тада вреди пет. Зато рука никада не прелази девет нити пропада, као што бива у blackjacku. Најслабија рука је нула, а зове се бакара.
Исплате у бакари су унапред познате: опклада на играча плаћа један према један, на банкара исто, али уз провизију од пет одсто добитка. Шта је нерешено у бакари? Исход у коме обе руке имају исти збир; таква опклада плаћа осам према један, а у неким салама девет. Провизија на банкара уведена је зато што та рука, захваљујући правилима вучења, побеђује нешто чешће. Нерешено изгледа привлачно због велике исплате, али кућа на њему има највећу предност од три главне опкладе.
Тако прописују правила бакаре: десетка, жандар, дама и краљ не додају ништа збиру, иако у другим играма носе пуних десет.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Опклада на банкара плаћа један према један, умањено за пет одсто добитка, јер та рука због правила вучења побеђује нешто чешће.
Играч у бакари готово ништа не одлучује, па се грешке праве у избору опкладе и у дужини игре; унапред задат крај чува буџет.
Не мора. Банкар са збиром до два увек вуче, са седам стаје, а за збирове између одлучује табела коју дилер примењује напамет.
Само руку на коју улаже: играча, банкара или нерешен исход. После тога карте иду по правилима, без ичије одлуке за столом.