Na "Šta je nerešeno u bakari?" odgovara kratak pogled na rundu. Bakara je igra kartama u kojoj igrač ne donosi skoro nijednu odluku: bira jedino na koju ruku ulaže. Ostalo određuju pravila, od vrednosti karata do treće karte. Zato se igra brzo nauči, a greške u njoj nisu greške u igri, nego u izboru opklade i u dužini sesije.
Šta znači devet u bakari? To je prirodni zbir, najbolji ishod prve dve karte, a odmah iza njega je osam. Čim neka ruka odmah dobije osam ili devet, deljenje staje i niko više ne vuče. Dve devetke u bakari, jedna kod igrača i jedna kod bankara, donose nerešen ishod: ulozi na obe ruke ostaju na stolu, a opklada na nerešeno dobija. Koja su pravila bakare za druge zbirove, određuje to čija je ruka, igrača ili bankara.
Vrednost karata u bakari je jednostavna: as vredi jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa svog lica, a desetka i slike ne vrede ništa. Koliko vredi desetka u bakari, pita skoro svaki početnik, jer u drugim igrama nosi punu vrednost. Vrednost ruke u bakari je poslednja cifra njenog zbira: sedam i osam daju petnaest, a ruka tada vredi pet. Zato ruka nikada ne prelazi devet niti propada, kao što biva u blackjacku. Najslabija ruka je nula, a zove se bakara.
Isplate u bakari su unapred poznate: opklada na igrača plaća jedan prema jedan, na bankara isto, ali uz proviziju od pet odsto dobitka. Šta je nerešeno u bakari? Ishod u kome obe ruke imaju isti zbir; takva opklada plaća osam prema jedan, a u nekim salama devet. Provizija na bankara uvedena je zato što ta ruka, zahvaljujući pravilima vučenja, pobeđuje nešto češće. Nerešeno izgleda privlačno zbog velike isplate, ali kuća na njemu ima najveću prednost od tri glavne opklade.
Tako propisuju pravila bakare: desetka, žandar, dama i kralj ne dodaju ništa zbiru, iako u drugim igrama nose punih deset.
Plaća osam prema jedan, ponegde devet, ali od tri glavne opklade nosi najveću prednost kuće, pa visoka isplata ne pokriva retke dobitke.
Opklada na bankara plaća jedan prema jedan, umanjeno za pet odsto dobitka, jer ta ruka zbog pravila vučenja pobeđuje nešto češće.
Igrač u bakari gotovo ništa ne odlučuje, pa se greške prave u izboru opklade i u dužini igre; unapred zadat kraj čuva budžet.
Ne mora. Bankar sa zbirom do dva uvek vuče, sa sedam staje, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler primenjuje napamet.
Samo ruku na koju ulaže: igrača, bankara ili nerešen ishod. Posle toga karte idu po pravilima, bez ičije odluke za stolom.